COVID-19 je bolest izazvana novim koronavirusom (SARS CoV-2) i kod dece je ispoljena uglavnom blagom kliničkom slikom. Pri tome, treba imati u vidu da je poslednji četvrti talas povezan sa nešto značajnijim oboljevanjem u pedijatrijskoj populaciji. Bolest zahvata sve uzrasne grupe, počevši od novorođene dece pa do adolescenata.

COVID-19 je virusna respiratorna infekcija sa brojnim siptomima. Na prvom mestu, prisutna je povišena telesna temperatura, koja varira od 37,5 °C do 39 °C. Deca imaju kašalj, koji je suv i nadražajan, grebanje i peckanje u grlu, te gubitak čula mirisa i ukusa. Takođe, javljaju se i gastrointestinalne tegobe sa povraćanjem i prolivom. U četvrtom talasu uočene su i neurološke tegobe, pre svega nesvestice i gubitak svesti.

Kada je potrebno javiti se lekaru?

Ako dete dobije povišenu telesnu temperaturu i ako je bilo u kontaktu sa COVID pozitivnom osobom, roditeljima se savetuje da se jave u nadležnu ambulantu. Nakon pregleda u COVID ambulanti, lekar procenjuje da li je potrebno uraditi dodatne analize: krvnu sliku, CRP i radiografiju pluća. Savetuje se odmaranje i izolacija, a u kućnim uslovima se primenjuju lekovi za snižavanje povišene telesne temperature (paracetamol, ibuprofen) i povećan unos tečnosti. Ako je potrebno ordiniraju se antibiotici i vitaminska terapija.

Kada se ponovo javiti lekaru, posle prvog pregleda u COVID ambulanti?

Deca uglavnom imaju blag oblik bolesti sa spontanim oporavkom tokom nekoliko dana. Međutim, ako povišena telesna temperatura perzistira tokom 2-3 dana, detetu nije bolje, kašlje, otežano diše, malaksalo je, ima slab apetit i slab unos tečnosti, potreban je kontrolni pregled pedijatra u COVID ambulanti i procena potrebe za hospitalizacijom.

Koji su razlozi hospitalizacije­?

Hospitalizacije je indikovana kod novorođenčadi sa povišenom telesnom temperaturom, starije dece kod koje febrilnost perzistira bez obzira na primenu antibiotika, kao i kod dece koja imaju loše opšte stanje ili zapaljenje pluća.

Kakva je klinička slika kod dece u odnosu na uzrast?

Novorođenčad i mala deca uglavnom imaju blagu kliničku sliku, čak i kada imaju upalu puća dobro reaguju na primenjenu terapiju. Težu kliničku sliku imaju pre svega adolescenti. Kod njih zapaljenje pluća zahteva duže lečenje, uz primenu antibiotika, kiseoničnu i simptomatsku terapiju. Gojaznost predstavlja značajan faktor rizika kod adolescenata obolelih od koronavirusa.

Koje sve posledice može da ostavi SARS COV-2 na dečiji organizam?

Najteža posledica koja se javlja posle preležane infekcije COVID-19 je MIS-C (multisimstemski inflamatorni sindrom kod dece). Najjednostavnije rečeno MIS-C je bolest koja zahvata skoro sve organe, a nastaje kao posledica preterane reakcije imunog sistema. Ovo je potpuno nova bolest, koja nije bila prisutna pre pojave pandemije. Javlja se od 2 do 6 nedelja nakon preležane infekcije koronavirusom. Učestalost MIS-C je relativno mala (10-15 : 100.000 u populaciji osoba do 21 godine na godišnjem nivou, tj 1 : 170 dece obolele od COVID-19).

Kako se manifestuje MIS-C?

Deca sa MIS-C imaju karakterističnu simtomatologiju, koja se ogleda u zahvatanju velikog broja organskih sistema. Najznačajnije manifestacije ovog oboljenja su povišena telesna temperatura (uglavnom preko 38 °C), loše opšte stanje, malaksalost, zamaranje, gubitak apetita, bolovi u mišićima, osip, povećana prokrvljenost konjunktiva, bolovi u trbuhu, povraćanje, proliv, kašalj, otežano i ubrzano disanje, bol u grudima i tegobe pri mokrenju. Zahvatanje srca i vaskularnog sistema, u okviru MIS-C, je relativno često i u tom slučaju deca ispoljavaju kliničko stanje šoka sa ubrzanim srčanim radom i sniženim krvnim pritiskom. U laboratorijskim analizama, karakteristično je prisustvo značajno povišenih koncentracija parametara inflamacije (CRP, prokalcitonin, ilnterleukin-6, feritin, D-dimeri), uz povišenu vrednost neutrofila i sniženu vrednost limfocita u krvnoj slici.

Da li MIS-C ostavlja trajne posledice na organizam kod dece?

MIS-C predstavlja teško oboljenje. Međutim, ako se na vreme prepozna i pravovremeno leči u većini slučajeva možemo očekivati kompletan oporavak. U retkim slučajevima, bez obzira na primenjene medicinske mere, mogu nastati dugotrajnije posledice.

Koliko posle preležane COVID-19 infekcije deca treba da se vakcinišu?

Udruženje pedijatara Srbije, u skladu sa preporukama i savetima SZO, izdalo je preporuku da se vakcinišu deca starija od 12 godina, prvenstveno deca sa komorbiditetima. Vakcinacija se primenjuje kod dece koja nisu imala oboljenje i kod dece nakon tri meseca od preležane infekcije.

Da li decu koja su hospitalizovana treba češće dovoditi na kontrole?

Kod dece koja su imala težu upalu pluća savetuju se kontrolni pregledi dečjeg pulmologa sa ciljem kliničke procene, analize funkcije pluća (spirometrije) i eventualne terapije. Takođe, u slučaju ispoljavanja kardiovaskularnih manifestacija nakon COVID-19, savetuje se pregled dečjeg kardiologa.

Koji je vaš savet za roditelje dece obolele od COVID-19 infekcije, šta je najvažnije da znaju kada saznaju da je test pozitivan?

Savet za roditelje je da se održi pre svega pozitivan stav. U svakom slučaju, zdrava ishrana, dovoljan unos tečnosti, mirovanje i dovoljno sna, predstavljaju navike koje svi mogu da primene, a koje značajno utiču na poboljšanje imuniteta kod dece.

Spec. dr. med Andreja Prijić
spec. pedijatrije – supspec. pulmologije
Načelnik odeljenja
Dečja bolnica za plućne bolesti
KBC “Dr D. Mišović – Dedinje“
Konsultant
SANS medic – pedijatrijski centar