Astma može biti ozbiljna bolest. Međutim, danas smo srećni da imamo na raspolaganju moćne lekove za prevenciju i lečenje astme, kao i mogućnosti za dijagnostiku koje možemo da koristimo u ordinaciji da bismo decu sa astmom održali zdravom i bezbednom.

Simptomi astme obično dolaze i prolaze, brzo se menjaju, a deca ponekad mogu biti ozbiljno bolesna. Često se pacijentima sa astmom propisuje nekoliko različitih vrsta lekova, svaki sa različitim dejstvima. Iz svih ovih razloga, korisno je da roditelji i pacijenti razumeju kako bolest funkcioniše i zašto propisujemo lekove.

Šta je astma?

Кada neko ima alergijsku astmu, “pokretači” (polen, buđ, životinjska dlaka, trava, itd.) uzrokuju da disajni putevi (koji prenose vazduh u pluća) postanu otečeni i stvaraju sluz. Mali disajni putevi, koji se zovu bronhiole, na taj način se sužavaju, što otežava kretanje vazduha kroz njih. Ovakvo suženje izaziva kašalj i zviždanje tokom disanja.

Virusi koji izazivaju prehladu mogu takođe izazvati astmu. Dim cigarete je veoma moćan i veoma čest pokretač astme. Hemijski mirisi, poput jakih parfema, takođe mogu biti pokretači. Hladan vazduh i vežbanje, ili njihova kombinacija, takođe mogu biti okidači za neku decu sa astmom.

Кada vaše dete ima astmu, prvi korak je izbegavanje kontakta sa okidačima. Roditelji uglavnom tokom vremena saznaju koji su pokretači astme kod njihovog deteta. Neki pokretači (poput vežbanja, hladnog vazduha i virusa) se ne mogu izbeći, ali drugi mogu (buđ, životinjska dlaka, dim cigarete).

Кada se prvi put dogodi, napad astme može izgledati dramatično i zastrašujuće. Vremenom, ponovljeni otok u bronhiolama izaziva promene u plućima, zbog čega je jako važno da se spreči ponavljanje ovakvih epizoda.

Lekovi za astmu

Na sreću, u današnje vreme, imamo odlične lekove za astmu. Ako se pravilno koriste, mogu smanjiti učestalost i težinu napada astme.

BETA-2 AGONISTI i IPRATROPIJUM-BROMID (Spalmotil, Berodual) su lekovi prve linije protiv astme. Deluju brzo na širenje bronhiola. Ne smanjuju otok, ali olakšavaju prolazak vazduha kroz otečene disajne puteve. Pošto deluju brzo, ponekad nazivaju „lekovima za hitne slučajeve“ i premenjuju se putem pumpice ili nebulizatora (čujne mašine koja raspršuje lek).

ORALNI STEROIDI (prednizon, prednizolon) su moćni lekovi koji uklanjaju otok. Ovi lekovi se koriste kada su simptomi astme značajni. Кada deca imaju jak napad astme, obično im se propisuju oralni steroidi tokom 3-5 dana. Oralni steroidi imaju relativno sporo dejstvo i mogu izazvati neke neželjene efekte. Кoristimo ih samo kada je potrebno.

INHALACIJSКI STEROIDI (Pulmicort, Flixotide, Alvesco) su slični oralnim steroidima, ali se daju u vrlo malim dozama direktno u disajne puteve (pomoću pumpice, nebulizatora ili drugog uređaja). Male doze smanjuju neželjene efekte, ali su dovoljne da spreče ponovnu pojavu otoka. Većina dece sa upornom astmom koristi inhalacione steroide svaki dan kada nemaju simptome, kako bi sprečili ponovni napad astme ako su izloženi okidaču.

Takođe, drugi lekovi se propisuju za astmu u različitim situacijama. Zbog toga je važan razgovor sa lekarom i farmaceutom vezano za pitanja o upotrebi lekova.

Akcioni plan za astmu

Lekovi za astmu su veoma efikasni, ali samo ako se pravilno koriste. Pacijentima sa astmom se često daje akcioni plan za astmu — sa tri seta uputstava označenih zelenom, žutom i crvenom bojom.

ZELENO STANJE (kada je sve dobro): kada su stvari „zelene“, pacijenti nemaju simptome. Drugim rečima, nemaju poteškoća sa disanjem, nemaju kašalj i ne kašlju kada spavaju noću. Deca koja imaju upornu astmu mogu da budu bez simptoma jer svakodnevno uzimaju preventivne lekove (obično steroide za inhalaciju). Svesni smo da je teško davati lekove deci svaki dan kada izgledaju zdravo. Ali uporna astma je ozbiljna, hronična bolest, tako da ako je propisan lek za svakodnevnu upotrebu, prestanak upotrebe može da dovede decu u opasnost od pogoršanja simptoma.

ŽUTO STANJE (kada simptomi počinju da se pojačavaju): „žuti“ simptomi mogu biti kašalj, blago stezanje u grudima i otežano disanje tokom vežbanja. Često, pacijenti sa astmom u „žutoj“ zoni kašlju noću tokom spavanja.

CRVENO STANJE (kada su simptomi značajni): „crveno“ stanje nastaje kada se situacija pogoršava. Pacijenti u „crvenoj“ zoni imaju poteškoća sa disanjem i ponekad ne mogu da izgovore celu rečenicu u jednom dahu, brzo i otežano dišu i osećaju se uplašeno.

Akcioni plan za astmu pomaže u proceni šta raditi ako vaše dete ima „žute“ ili „crvene“ simptome. Naravno, ako niste sigurni, odmah pozovite lekara za savet. Simptomi astme se mogu brzo promeniti, posebno kod dece, a otežano disanje je uvek hitna situacija.

Postoji li test za astmu?

Astma se obično dijagnostikuje pomoću anamneze i fizikalnog pregleda, nakon što se lekar detaljno informiše o medicinskoj i porodičnoj istoriji bolesti. Dijagnoza se potvrđuje kada simptomi pacijenta dobro reaguju na lečenje i kada se nakon izvesnog perioda lečenja registruje poboljšanje stanja.

Postoje testovi koji se mogu uraditi da bi se potvrdila dijagnoza astme. Spirometrija (ili testiranje funkcije pluća) se može uraditi u ordinaciji i predstavlja optimalan test za decu stariju od 7 godina, a ponekad podrazumeva bronhodilatacioni i bronhoprovokacioni test. Alergološko testiranje može biti od pomoći u nekim slučajevima. U većini slučajeva, dodatna testiranja nisu neophodna, a dijagnoza se može postaviti tokom posete ordinaciji.

Nemojte se osećati loše postavljajući pitanja o astmi. Ako vaše dete ima astmu, važno je da znate kako da upravljate simptomima. Uverite se da su uputstva koja ste dobili jasna. Ako nisu jasna, ili ako niste sigurni, pozovite lekara i potražite dodatno objašnjenje.

I, naravno, ako vaša deca imaju poteškoća sa disanjem (bez obzira da li imaju astmu ili ne), nemojte pokušavati da ih lečite kod kuće. Uvek potražite hitnu pomoć lekara.